Парастос и прислуживање свијећа за покој душа око 3.500 настрадалих Срба, међу којима и за 69 убијених на Петровдан 1992. године, почеће у 11.00 часова на братуначком Градском гробљу.
У 11.30 предвиђено је полагање цвијећа код Централног спомен-крста.
Предсједник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић рекао је да ће програм бити настављен обраћањем званичника на градском тргу у 12.00 часова, након чега ће услиједити духовни програм.
Дуњић је најавио да ће, у оквиру обиљежавања страдања Срба, данас у 11.00 часова на градском тргу у Братунцу бити отворена пригодна изложба у организацији Републичког одбора породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила и Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и несталих цивила.
Изложба ће бити организована и 8. јула у Сребреници, у оквиру програма традиционалне меморијалне културно-спортске и хуманитарне манифестације "Петровдански дани".
Сви цитати су преузети из књиге «Беседе светог оца нашег Јована архиепископа Шангајског и Санфранциског». Сабрани на једном месту они дају свеобухватну слику која одражава пастирско-богословско искуство владике.
Може се запазити да се жива еклесиолошка и сотериолошка свест о томе шта је Евхаристија често не слаже с устаљеном праксом: ретко причешћивање, одлазак после Васкршњег јутрења пре причешћа (што по мишљењу владике не само да обесмишљава сам празник Васкрса, већ и сав припремни Велики пост (в. 19)), свођење причешћа на индивидуалне, често само овоземаљске потребе (здравље, срећа и т.сл.). Томе св. Јован бескомпромисно супротставља узвишену намену причешћа: оно не само да освећује (в. 3), јача (в. 4) и преображава човека (в. 7), већ му открива виђење славе Христа (в. 11), кроз Којег га чини заједничарем све пуноће Божанства (в. 6). У причешћивању светим Тајнама, које вернике уводе у вечни живот (в. 16) и представљају залог њиховог будућег општења са Христом (в. 10) остварује се такође (и св. Јован то више пута подвлачи) Црква, као ново сабрање које није од овога света, и које окупља чланове обједињене у «велико Тело Христово» (в. 12, 14). Владика Јован такође инсистира на томе да се достојно причешћује онај ко на добијени дар одговара својом устремљеношћу ка Господу (в. 17), укључујући и самоодрицање (в. 8)
Цитати су прикупљени из различитих проповеди (од којих ниједна није специјално посвећена Тајни причешћа), а ради лакшег усвајања дати су им наслови.
Из књиге архимандрита Тихона (Шевкунова) «Несвети а свети»
Наш Анђео Чувар не само да нас стално подстиче да размишљамо о вечном спасењу, него нас стварно чува у разним животним ситуацијама. Реч „Чувар” у овом случају уопште није алегорија, о чему вековима сведоче драгоцена искуства многих хришћана. Тако нас, на пример, Црква не позива без разлога да молимо Господа да Анђео Чувар посебно штити путнике. Заиста нам је потребно да нас Бог штити посебно кад смо на путовању, јер се управо тада можемо наћи у непредвиђеним опасностима.
"Молитва је просфора
умешена од суза и срца"
Ава Јустин
Авини родитељи
Отац Јустин (Поповић) рођен је на дан Благовести Пресвете Богородице (25. марта, по старом календару) 1894. године, у Врању, од побожних православних родитеља Спиридона и Анастасије. Световно име Благоје добио је по празнику на који се родио. Отац Спиридонов, познати поп—Алекса, био је најмање седми по реду свештеник из старе породице Поповића. И Спиридон је учио богословију (два разреда), међутим, отац га је повукао из школе те је он касније прислуживао у храму и домаћим свештенодејствима, одржавајући дух црквености и побожности у домаћинству у коме је растао мали Благоје. Мајка Анастасија је из угледне домаћинске породице из околине Врања. Изродили су осморо деце, али им је у животу остало само троје: кћер Стојна и синови Стојадин и Благоје.
Као дечак често је са родитељима одлазио код Светог Оца Прохора чудотворца у Пчињски манастир и тамо бивао на молитвама и богослужењима, а једном је био и лични сведок чудесног исцељења Светитељевом божанском силом мајке му Анастасије од тешке болести. О дубокој побожности своје мајке и сам је касније често причао, а из његових бележака објављен је и потресни запис о блаженом престављењу праведне „слушкиње Божије Анастасије — Васкрснице, моје бесмртне дародавке".
Беседа на дан Свих светих који су у Руској земљи заблистали
Дан сећања на свете који су у Руској земљи заблистали указује нам на оно духовно небо под којим је стварана и под којим је живела Руска земља. Пре светог кнеза Владимира у Руској земљи су живела паганска разједињена племена, која су била у међусобном непријатељству. Свети кнез Владимир им је донео нову веру, нову свест, смисао живота, ново унутрашње, душевно стање, дао им је нови дух живота који је све уједињавао и тако је створен јединствени народ.