Аутор: Љ. Обрадовић
У војној операцији "Олуја", која је почела на данашњи дан пре 20 година, на подручју Крајине у Хрватској убијено је и нестало око 2.000 Срба, а протерано више од 200.000 људи. То је био епилог планираног злочина Туђмановог режима.
Пре 20 година, 4. августа, 200.000 војника и полицајаца из састава оружаних снага Републике Хрватске и Хрватског вијећа обране из Босне, под врховним заповедништвом Фрање Туђмана, напало је, уз садејство бошњачке армије и прећутну подршку водећих сила Запада, заштићене зоне Уједињених нација у северној Далмацији, Лици, Кордуну и Банији.
Туђманова похвала геноцида
Концепт решења такозваног "српског питања" у Хрватској, Фрањо Туђман је раније описао у књизи Беспућа повијесне збиљности (1989), у којој објашњава да "насилне, па и геноцидне промене, доводе до етничке хомогенизације појединих народа, до већег склада националног састава пучанства и државних граница појединих земаља, па то може имати позитивне учинке на кретања у будућности, у смислу смањивања разлога за нова насиља и повода за нове сукобе и међународне потресе".
ПАТРИЈАРХ СРПСКИ
Бр. 1715
31. јул 2015. године
У Београду
СВИМ ЕПАРХИЈСКИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НА ТЕРИТОРИЈАМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
У братској љубави умољавамо Високопреосвећену и Преосвећену браћу Г. Г. Архијереје да, поводом обележавања двадесетогодишњице од прогона и страдања српског народа на подручју Републике Српске Крајине и Републике Хрватске у војној операцији „Олуја“ 4. августа 1995. године, у среду 5. августа 2015. године, у свим храмовима градова Ваше Богомспасајеме Епархије, наложите да се служи парастос невино пострадалим жртвама у овом егзодусу. Парастос одслужити у 11 часова, а потом у 12 часова да звоне сва звона са свих храмова подручне Вам Епархије у трајању од 3 минута.
Истовремено, умољавамо Архијереје да по могућству лично одслуже парастос у предвиђено време.
Препоручујемо да се тога дана не организују никакве прославе или свечаности секуларног карактера, а да свим намесницима и старешинама храмова ставите у дужност да о овоме благовремено обавесте своје вернике.
Ваш у Христу брат и саслужитељ,
АЕМ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ
ИРИНЕЈ
Доставља Кабинет Патријарха српског
Њујорк, 15. јул 2015.г.
Изјава Архијерејског Синода Руске Православне Заграничне Цркве поводом «истополних» бракова
Кад је Господ и Бог и Спаситељ наш Исус Христос поучавао Своје апостоле да «дају ћесарево ћесару, а Божије Богу» (Мт. 22, 21), Он је најављивао оно што је постало стварност у данима Римског царства: да хришћанин никад неће бити онај који с презиром стоји по страни од света и управљања њиме, али да хришћанин неће бити ни онај за кога ће каприци друштвеног управљања које се стално мења бити главни глас којим ће се руководити у животу. Ми као следбеници Господа и духовна деца горњег звања Божијег у Исусу Христу (Фил. 3, 14); - идемо за Пастирем Чији глас знамо (уп. Јн. 10, 4), уздајући се у то да ће нас Његово учење заштитити од сваке заблуде и довести до пристаништа вечног живота.
После одлуке Врховног суда Сједињених Држава од 26. јуна 2015. године у вези са случајем «Obergefell v. Hodges» сваком благочестивом хришћанину је дат повод да се поново замисли над овим Спаситељевим речима. Иако су наши верници који живе у Сједињеним Државама и уопште сви грађани ове земље захвални и биће захвални, - како Богу, тако и оснивачким идеалима земље – због слободе у којој живе и која као једну од основних вредности гарантује слободу религиозних погледа и религиозне праксе, ни ми, ни они, не можемо да прихватимо принципе које ствара правна принуда државног органа, који толико очигледно противрече Учењу, Вољи, Закону и Љубави Бога. Премда је Врховни суд САД покушао да законом утврди да се «брак» између два лица истог пола признаје, ниједан побожан хришћанин не може да види у овоме било шта друго осим покушаја државе да присвоји оно што по правди припада Богу, јер управо Бог, а не држава, а не судске инстанце или бирачи, - Бог, Који је створио мушкарца и жену из праха, Који је благословио савез мушкарца и жене у браку, како у Едему, тако и у Кани (уп. 1 Мојс. 2, 18-25; Јн. 2, 1-11), и Који је једини законодавац и Судија (Јаков. 4, 12), није везан одлукама световних судија. Његова реч је истина (Јн. 14, 6) и Његову истину не може променити било какав друштвени или државни орган.
У име Оца и Сина и Светога Духа. Ево великог Празника, ево Празника Највећег човека у роду људском, јер данас празнујемо рођење Светога Претече. Човека - али више Пророка, више Анђела, више Монаха, више Апостола, више Еванђелиста. Све је он то у себи имао, зато је Спаситељ и изрекао највећу похвалу о њему, да је он "Највећи између рођених од жена". Највећи између рођених од жена[1]. Замислите такву похвалу! Није ту похвалу изрекао човек, ни Пророк, ни Апостол - већ сам Бог, Господ Христос, Који је постао човек и дошао у овај свет. И гледајући сав род људски, Он је њега истакао као Највећег у роду људском. Зашто? Зар је већи од Апостола Павла, зар је већи од Апостола Петра, зар је већи од Еванђелиста Јована? Да, већи. У чему је величина његова? Ево у чему.
Господ га је послао у овај свет као Претечу, као Предходника - чијег? Господа Христа. Као претходника Бога Који се рађа у телу. Претеча значи предходник, и он је ишао испред Господа Христа. Господ Христос је дошао у овај свет да би сав свет ишао за Њим, не испред Њега. А Он је одредио Претечу Светога да иде испред Њега. Шта то значи? То значи ово: овај свет до доласка Господа Христа био је змијарник. Овај свет до доласка Исуса Христа био је трњак греха, змијарник страсти, ужас злочина. Све је то овај свет био. И Господ је дао Претечи да сагледа све грехе свих људи на земљи. Како је то страшан дар! Замислите да на вас падне та страшна мука да у једном тренутку сагледате све грехе рода људског, све ужасе, све смрти, све ђаволе које смо довели у овај свет. И он, нико испред њега, а он испред Господа Христа иде и крчи змијарник и крчи трњак и разгони ђаволе, припрема пут Божанским ногама Господа Христа[2]. Заиста, пут Мученика и то Свемученика, пут Апостола и Свеапостола, пут Еванђелиста и Свејеванђелиста.
Матеј 8, 28-34; 9, 1. Зач. 28.
Учинише људи неправду према Богу, па се они расрдише на Бога. О, људи, ко има право на кога да се срди?