Бог ствара неједнакост; људи ропћу на неједнакост. Јесу ли људи мудрији од Бога? Кад Бог ствара неједнакост, значи да је неједнакост мудрија и боља него једнакост.
Бог ствара неједнакост због добра људи; људи не могу да виде своје добро у неједнакости.
Бог ствара неједнакост због красоте неједнакости; људи не могу да виде красоту у неједнакости.
Бог ствара неједнакост због љубави, која се разгорева и подржава неједнакошћу; људи не могу да виде љубав у неједнакости.
То је прастари људски бунт заслепљености против видовитости, лудости против мудрости, зла против добра, ругобе против лепоте, злобе против љубави. Још су Ева и Адам, предали се Сатани, да би само били једнаки с Богом. И још је Каин убио брата Авеља зато што им жртве нису биле једнако праве пред Богом. Од тада до сада траје борба грешних људи против неједнакости. А и од пре тога до сада Бог ствара неједнакост. Од пре тога, велимо, јер Бог је и ангеле створио неједнаким.
Петак 18. септембар 2015. године, први радни дан међуправославне конференције - осмог састанка Међуправославне мреже иницијативâ за проучавање религијâ и деструктивних култова, отпочео је јутарњим богослужењем и протекао је заиста радно.
Тема скупа, Култови, неопаганизам и секуларизам, посматрана је и тумачена из различитих перспектива и од стране различитих предавача. Рад преподневне сесије отпочео је предавањем професора Христа Јаковуа, директора истраживачког центра Кипар. Он је говорио на тему Будућност хришћанства на Блиском истоку после арапског пролећа.
У наставку је професор Александар Дворкин, изасланик центра за истраживање религија «Свети Иринеј» из Москве, говорио на тему Неопаганизам у Русији – опште сагледавање. Следеће излагање одржао је Његово Преосвештенство Епископ крушевачки г. др Давид на тему: Култови, неопаганизам и секуларизам: опасност урушавања правослваног хришћанског етоса (из кинематографске перспективе).
Послеподневна радна сесија отворена је предавањем Високопреподобног Архимандрита Јакова Халила из Баламанда (Антиохијска Патријаршија) на тему: Проблем екстремног исламизма на Блиском истоку. У наставку је говорио високопречасни протопрезвитер Киријакос Цурос, секретар Синодске комисије за питања јереси при Јеладској Цркви на тему Паганизам се враћа у своју колевку. Сва предавања су побудила велико интересовање учесникâ скупа и била су потстрек за конструктивне дискусије које су за резултат имале плодотворне закључке учесникâ и саопштења радних групâ.
У четвртак, 17. септембра 2015. године, у једном од најзначајнијих туристичких центара Словеније, средњовековном градићу Оточецу, свечано је отпочео рад важне међуправославне конференције — Осмог састанка Међуправославне мреже иницијативâ за проучавање религијâ и деструктивних култова.
Тема овогодишњег сабрања је Култови, неопаганизам, секуларизација: опасност урушавања православног хришћанског етоса. Рад конференције отпочео је молитвом, како и доликује једном свеправославном сабрању. Молебаном је началствовао домаћин конференције, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије уз саслужење високопреподобног Архимандрита др Јакова Халила из Антиохијске Патријаршије и часног ђакона др Драгана Радића.
Чудо явления Божией Матери. 3 сентября (21 августа ст. ст.) 1903 г. Фотография
Има томе тачно 112 година, 3 септембра (21 августа по старом календару) 1903 године у руском манастиру светога Пантелејмона на Светој Гори десио се, неприметан за свет, један догађај. Тог дана, братија је последњи пут имала намеру да на манастирским вратима подели милостињу убогим монасима-сиромасима (путницима по Светој Гори који немају „одређено место за живот“), ходочасницима и странцима. Последњи пут – зато што је из Светог Кинота (светогорске владе) дошло обавештење: више не делити милостињу. То је неефикасно. Због тога се стално враћају лутајући од манастира до манастира-иноци, здрави и млади, али склони томе да живе на туђ рачун уместо да се труде и ивршавају послушања...(Није ли то истина, позната вам је та ситуација? Колико само бескућника сретнемо – не на Светој Гори него у московском метроу, на улици – и сваки пут имамо моралан проблем: дати милостињу или не? Посебно када је очигледно: тај човек ће попити „милостињу“, и ништа, осим штете, твоја „помоћ“ неће донети).
Али се судбина светогорских бескућника и угрожених драматично изменила под утицајем једне фотографије. Дељење милостиње, тог дана, фотографисао је инок Гаврило. Када је развио негатив он је, на његово велико изненађење, видео на црно-белој фотографији фигуру сиромашно одевене Жене која је покорно примала благословени комад хлеба. Новост се брзо пронела манастиром и сазнало се да је један пустињак такође неколико пута видео код манастирских врата великолепну Жену. Не треба ни говорити да је након тога забрана о дељењу милостиње била заборављена.
Појављивање Мајке Божије на Светој Гори је – чест догађај. Једном или неколико пута у животу, у сну и на јави. Њу виђају многи светогорски подвижници. Али, када Богородица остави видљиви знак свог присуства – то је знак за неку поруку: упозорење, укор, милост. Тако је било са познатом Ватопедском иконом Мајке Божије, тако је било и сада. Увеличана фотографија коју је направио инок Гаврило стоји увеличана на зиду манастира Пантелејмон, на месту појављивања Мајке Божије појавио се извор и забележени су случајеви излечења болесних који су пили воду са тог извора. Из те приче изродио се и нови, чудесни приказ Богородице. Међутим, негатив фотографије је изгубљен, а након бројних непријатних догађаја (укључујући и пожаре) који су били истраживани у манастирском кругу током двадесетог века, није било више наде да ће он бити пронађен.